МИХАЈЛО ПУПИН- научник и родољуб (2.део)

Првих пет година по доласку у САД имао је врло тешке услове живота. Радио је као физички радник, прво на пољским пословима на фармама, затим као носач, утоваривач угља, па и као молер, а затим и у једној фабрици двопека у Њујорку. Међутим, снови о успеху и наставку образовања га не напуштају. Све је почело посећивањем бибиотеке и Куперове вечерње школе. Припреме за пријемни испит на Колумбија универзитету у Њујорку захтевале су напорно учење класичних језика. Све то је Михаило, уз помоћ пријатеља које је стекао у Америци, савладао. У јесен 1879. године конкурисао је и положио пријемни испит. Одмах се истакао као примеран ученик. Ослобођен је плаћања школарине, а већ на крају прве године добио је две новчане награде (из грчког и математике). Углавном се издржавао приходима од подучавања слабијих ученика и физичког рада. Физички рад му је помагао да остане у форми: док су се амерички младићи бавили спортом, Михајло је своје мишиће обликовао помоћу тестерисања дрва и сличних физичких послова.

По завршетку школовања 1883. године примио је диплому првог академског степена Бацхелор оф Артс, а дан пре тога примио је америчко држављанство. Наредни корак је стипендија за студије математике и физике у Кембриџу у Великој Британији (1883-1885). Када се, након једанаестогодишњег одсуства, коначно обрео у родном Идвору, нико није био радоснији од његове мајке. По њеном реаговању се видело да је мали Миша успео у ономе што је обећао кад је рекао да ће се вратити „обогаћен знањем и академским почастима“. Након школовања у Кембриџу, Пупин је студије експерименталне физике започео на Универзитету у Берлину, 1885. године, код чувеног професора Херман фон Хелмхолца, а затим је и докторирао у области физичке хемије, на тему „ Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији“. Пре доласка у Немачку, како сам Пупин признаје у својој аутобиографији, имао је бројне предрасуде о германизму, због својих искустава у Прагу и сукоба са немачким властима. Отуда и нелагодно осећање да се доласком у Немачку обрео у непријатељској средини, за шта се показало да је предрасуда, коју му је одагнао још један мајчин савет. За време његовог боравка у Немачкој умрла је Пупинова мајка Олимпијада. Тог дана заветовао се да ће чувати успомену на њу, тако да је основао фондацију која ја носила њено име, а приход који је оствариван био је намењен помагању школовања сиромашне даце у Старој Србији и Македонији. Пупин се 1888. година оженио Американком Саром Катарином Џексон из Њујор ка. У браку су били само осам година, када ја оне преминула од тешке упале плућа, коју је и сам Пупин преболео. У том тренутку живот му је изгледао безнадежно, али је желео да живи јер је имао малу ћерку Варвару коју је требало одгајити.

С.П.

Извор фоографија: Prinscreen Facebook