СЛАВСКИ ОБИЧАЈИ- У име и част заштитника дома (1.део)
Зимски период јесте време када у Србији највише људи слави своје крсно име. Међу славама које обележава највећи број породица код нас засигурно су Митровдан, Свети Никола и Свети Јован, а све оне прослављају се крајем и почетком године, управо у ово доба. Зато вам доносимо неке од важних одредница за разумевање повода слављења, славских обичаја и значаја славе.
Када су Срби примили православље, задржали су се остаци некадашњее многобожачке, паганске религије. Веровање у систерн који чини мноштво богова, уз посебну наклоност прецима, који су били чувари породице, сада је замењено тиме што је свака породица имала свеца — заштитника, који је бдио над њом и, на известан начин, био посредник између људи и неба. Према неким тумачењима, какво је и разумевање Вука Стефановића Караџића, слави се онај светац који носи име првог крштеног претка, а касније се са генерације на генерацију то крсно име преноси у смислу прослављања дана изабраног свеца.
Много је искушења кроз која је прошло обележавање овог благог дана. У ратно време, као и у време владања разичитих идеологија, не тако давно, народ је био протериван, скучених могућности. Јавно истицање религиозности, па тако и слављења слава, забрањивано је, али верујући нису изгубили суштину. Као што су се литургије некада одржавале на пољанама, тако је и слављење славе проналазило своје путеве и облике. Чини се да данас, када би требало да су слободе много веће, добијамо искривљену слику прослава — уместо у дому, слави се у ресторанима, уз музику и галаму или се, у време поста или ако слава бива у среду или петак, слави уз мрсну трпезу, све постаје форма, уз мало исконског објашњења и веровања.
Некада се за славу кућа припремала читаву годину. Спремања непосредно пред славу одвијала су се и у смислу прављења хране и сређивања простора, како би гостима било што пријатније и удобније. Треба имати на уму то да је слава свети дан породице, један од најсвечанијих и најрадоснијих. Тада све треба да буде у пуном сјају, посебно домаћини, који носе најбоља одела, уз сложно понашање, разумевање и поштовање, у заједници и миру.
Припреме пре дана славе огледају се у звању гостију. Забележено је да су гости некада долазили вече пре славе на навечерје, а сутрадан на доручак, па тек онда на славски ручак. Сремчево описивање Ивкове славе у истоименом роману није нимало случајно јер се слава раније славила, бар у неким крајевима, по три дана, а негде до тренутка када би домаћин изнео празне боце пића и уверио своје госте да су све залихе потрошене. Тек тада, овако убеђени, они би се разилазили.
A.C.
Извор фотографија: Printscreen Facebook