НовостиСело

МИХАЈЛО ПУПИН- научник и родољуб (1.део)

Својом научном делатношћу Пупин је задужио цело човечанство. Као његови земљаци, међутим, не можемо да о њему говоримо само као о научнику. Поред тога што је као научник пронео славу нашег народа широм света, Пупин је непосредно задужио нашу нацију.
Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. у селу Идвор, општина Ковачица, у Банату. Отац Константин (Коста) и мајка Олимпијада, земљорадници средњег поседа, имали су десеторо деце — петорицу синова и пет кћери. Место Пупиновог рођења — Идвор било је део аустријске Војне Крајине тј. Границе. Када пише о свом детињаву, Пупин се радо сећа старих српских обичаја, народних предања, прича и сеоских посела у дугим зимским вечерима. Речи изговорене на тим поселима оставиле су на малог Михајла веома јак утисак. 0 важности народног и знања уопште Пупин каже: „Читање, писање и рачунање личили су ми на средства за мучење… Но моја мајка ме је убрзо убедила да сам на погрешном путу. Она није знала ни да чита ни да пише, па ми је говорила да се осећа као слепа код здравих очију. Била је тако слепа, причала ми је она, да се не би усудила ни да крене ван граница нашег села“.

Опис фотографије није доступан.
Родна кућа Михајла Пупна (Идвор)


На препоруку сеоског учитеља и попа, а на наговор Михајлове мајке, отац га је послао у Панчево на више школе, где је 1871. године добио стипендију. Тада је први пут могао да се упозна са експериментима Американца Бенџамина Френклина, који су га фасцинирали и о којима је радо причао мештанима у свом селу. Пупин је распусте проводио у Идвору, дружећи се са пастирима и непрекидно посматрајући и тражећи тумачења природних појава које су га окруживале. Док су сељани у неверици слушали теорију по којој грмљавину не изазива тандркање кола Светог Илије док се вози кроз рај, Пупинова мајка је, као и увек, била на страни свог сина. Управо њена подрш ка и вера учиниле су да код Пупина буде пробуђено интересовање за Америку.


Грађанску школу и Реалку (средњу школу) у Панчеву похађао је до 1872. године, када је пошао на школовање у Чешку, у Праг. Кренуо је у свет опремљен двема шареним вуненим торбама, које су садржавале све његово богатство — у једној је било његово рубље, а у другој храна (једна печена гуска и бели хлеб). Слику је употпуњавао дуги жути кожух постављен црном вуном и црна шубара од овчије коже. У Прагу је наставио шести разред и први семестар седмог разреда реалке.


Учио је врло неуредно због учешћа у сукобима чешке и немачке омладине и туговања за завичајем. Отац му је напрасно умро и млади Пупин је одмах изразио жељу да се врати у завичај и да помогне мајци у обрађивању земље. Медутим, она за то није хтела ни да чује, већ је инсистирала да остане у Прагу и да настави школовање. Пупин је био свестан тога колики напор његово школовање представља за породицу, то је одлучио да у својој 20. години оде у Америку, земљу Франклина и Линколна, о којима је толико читао. Продао је све своје ствари, чак и свој кожух и шубару, да плати превоз преко океана. На пут се отиснуо 12. марта 1874. године. После мука претрпљених на броду, гладан и прозебао, искрцао се у Касл Гарден, где су имиграционе власти одлучивале ко ће од путника стећи право да остане у Америци.

С.П.

Извор фоографија: Prinscreen Facebook

About The Author

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *