Градови СрбијеНовости

Јагодина: Удружење ,,Етно форма“ негује старе занате 18 година

Удружење „Етно форма“ из Јагодина, које негује старе занате и домаћу радиност, напунило је 18 година постојања и најстарије је удружење овог типа на територији Јагодине.

Захваљујући уникатним ручним радовима чланова овог удружења, за Јагодину се чуло широм Србије, али и у иностранству. Кроз удружење, које тренутно има 30 чланова, прошло је педесетак особа, које се баве израдом сувенирског програма, асурџијским занатом, ткањем, хеклањем, везом и израдом народне ношње. Удружење је учествовало у бројним манифестацијама, чији је циљ био неговање српске народне традиције, а његови чланови се радо одазивају и на хуманитарне акције у којима помажу колико могу.

„Мислим да смо учествовали на манифестацијама од Суботице до Прешева. Некад као удружење, а некад појединачно. Учествујемо у готово свим манифестацијама које организује Туристичка организација Србије, а Добрила Петровић и ја представљале смо удружење и на манифестацији у Словенији. Иначе, ми смо организатори традиционалног Етно сајма у Јагодини, који се одржава 12.јула, поводом Петровдана, градске славе“ – каже председница Удружења „Етно форма“ Олга Нешовић.

Како би од заборава сачувалао старе занате, од којих су многи у Србији у изумирању, ово јагодинско удружење организовало је разне едукације и курсеве. Поново ће организовати обуку за ткање, пустовање вуне и сликање на свили.

„Пошто сарађујемо са основним школама у граду, децу учимо како се штрика, везе и тка. Одлично сарађујемо и са вртићем, па су њихови малишани наши чести гости. Ручним радовима подучавале смо и ђаке текстилног смера, који знају теоретске ствари, али им је пракса слабија страна“ – додаје Нешовић.

Добрила Петровић, која се бави асурџијским занатом и која је освојила бројне награде на разним такмичењима, каже да се млади радују када виде њене производе, али не знају од чега се праве, нити како.

„Ово је један од старих заната, који лагано изумире. Због тога су моји производи интересантни, где год да их изложим. Упркос томе, млади се не интересују за асурџијски занат. Због тога сам решила да га промовишем кад год могу“ – искрена је Добрила Петровић, која је овом занату научила своје две ћерке, две унуке и две праунуке.

About The Author

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *