МЛАДИ НА СЕЛУ: Никола Миловановић – чувар породичне воденице и рибњака
У селу Забрега, већ готово цео век постоји једна посебна породична традиција – воденица у власништву породице Миловановић. Ова прича почиње далеко уназад, када је Николин чукундеда започео овај породични посао. Данас, Никола је преузео одговорност за очување ове вредне баштине.
Након завршетка студија, уместо да остане у већем граду где је студирао, Никола је донео одлуку да се врати у своје село и настави посао који је започет пре четири генерације. Такође је основао своју породицу и сада живи са супругом Данијелом и сином Ђорђем и ћерком Љубицом на породичном имању.
У овом разговору, Никола објашњава своју одлуку за повратак у село и говори о свом пословању и начину живота. Он такође дели своје задовољство што сада ради за себе и осећа се срећним што има довољно времена за породицу и пријатеље, што би можда било теже остварити радећи за неку фирму. Никола је пример како се традиција и модерни начин живота могу сјединити на селу, стварајуцћи хармоничан и испуњен живот.
Иако сте се школовали у граду, никада нисте имали дилему да ли се вратити на село. Можете ли поделити са нама предности живота на селу у поређењу са градским животом?
Тачно, никада нисам имао дилему. Одувек сам волео живот на селу. Предност је једноставнији начин живота без гужви, где је све мирније.
Никола, можете ли нам рећи нешто више о историји ваше породичне воденице и рибњака у селу Забрега?
Наравно. Воденица у нашој породици постоји већ деценијама, датира из 1936. године, док рибњаци постоје већ десетак година. Прво је мој отац донио одлуку да се врати из иностранства и започне посао на селу, а ја сам следио то начело.
Какви су ваши наредни планови везани за посао?
Када сам преузео посао проширени су капацитета рибњака, у току је реновирање воденице, а у најскоријем плану је отварање ресторана где ће се служити свежа пастрмка из рибњака. Такође, у будућности можда ћемо размишљати о смештајним капацитетима.
Које изазове сусрећете у пословању са рибњаком?
Током лета, посао је олакшан, јер се само храни риба и чисте базени. Проблеми настају када има већих падавина и река донесе више воде, тада је одржавање теже и захтева рад и дању и ноћу.
Колико траје процес узгоја пастрмке?
Немамо мрестилиште, па купујемо млађ и потребно је око седам до осам месеци да пастрмка нарасте до конзумне величине.
Како сте изградили своју мрежу купаца током година?
На почетку смо били принуђени да углавном продајемо веће количине по нижим ценама. Сада, након десет година, доста људи зна да радимо са пастрмком и долазе директно овде да је купе код нас.
Који су изазови у одржавању воденице и колико она доприноси вашем домаћинству?
Воденица по себи не захтева пуно одржавања, осим замене камена када се истроше.
Како локална производња брашна на вашој воденици утиче на квалитет у односу на комерцијалне методе?
Брашно које мељемо на традиционалан начин на воденици је далеко бољег квалитета јер се не загрева током процеса млевења. Све је усклађено природном енергијом реке, што је далеко боље од индустријских млинова који приликом загревања мењају структуру зрна.
Како сви они који желе да купе свежу пастрмку или домаће брашно могу доћи до вас?
Сви заинтересовани могу нас наћи у селу Забрега и купити наше производе на лицу места или нас контактирати на број телефона 064 342 30 45.
Овај пројекат подржан је од стране Општине Параћин
