Трагедија која се не заборавља код Параћина
Трагедија која се не заборавља код Параћина. Полиција је тог деветог јанура давне 2013 године у једној кући у селу Својново код Параћина нашла беживотна тела четворице младића. Преминули су Милош Атанацковић (1995), Јован Илић (1995), Ђорђе Марјановић (1996) и Марко Живковић (1993), сви дугогодишњи другови из Својнова.
Утврђено је да су се младићи угушили због издувног гаса из агрегата на бензин којим се грејала викендица. Агрегат је био у просторији поред оне у којој су пронађена тела.
Младиће је у викендицу недалеко од села осмог јанура довезао отац једног од њих, који им је укључио струјни агрегат на бензин и припремио дрва за грејање. Младићи су телефоном последњи пут разговарали око 19 часова са оцем једног од њих, а путем интернета јавили су се око 1.30 ноћу.
Отац једног од њих у кућу је дошао у пола осам ујутро. Тела двојице младића нашао је поред стола, а другу двојицу на кревету.
„Пронашао сам их када сам око осам кренуо да их посетим и нахраним овце које чувамо поред викендице. Када сам ушао, два дечака су лежала на кревету, мој син је био на столици, а четврти друг је лежао поред њега. Нису имали никакву повреду, нисам нашао ништа на шпорету, а било ми је чудно да су потрошили врло мало дрва која сам им оставио да би ложили. Одмах сам позвао полицију“ – рекао је тад Милошев отац Бојан.
Милошева бака Љубица је исприћала да су младићи често одлазили у ту викендицу, али да нико, чак ни из њихове породице, није спавао у њој преко зиме. Док су Милош и његова сестра Марија били мали, они су са родитељима, оцем Бојаном и мајком Гоцом, тамо дочекивали нове године.
„Бојан их је одвезао у викендицу. Рекао им је да спавају у соби у приземљу, а они су хтели у сутурену, јер је тамо топлије. Спремали смо се да славимо Милошу пунолетство 25. фебруара. Пошто је Јован рођен два дана раније, заједно би славили, као и сваке године до сада. Милош је био најбољи ђак правне школе у Београду. Имао је све петице“ – рекла је бака Љубица.
Двојица страдалих младића су у Својново дошли како би новогодишње и божићне празнике провели с породицама. Један од њих је учио за свештеника, а други је похађао биротехничку школу, остала двојица су се школовала у Параћину.

Овај текст је подржан од стране Општине Параћин