Манастир Раваница- светиња кнеза Лазара на 12 км од Ћуприје

Црква манастира Раванице подигнута је између 1375. и 1377. године. Посвећена је вазнесењу и има основу у облку развијеног триконхоса и пет купола. Централна купола, споља десетострана се ослања се на четири полуколонете. Мале, осмостране куполе у угловима кракова крста су постављене на уздигнута коцкаста постоља. Наизменично је зидана наизменично постављеним редовима камена и три до четири редова малтера и опеке. Фасада има два кордонска (појасна) венца и два реда прозора.

Површине испод архиволти коцкастих постоља куполе украшене су шаховским пољима. Првобитна припрата, која је била дозидана након подизања цркве је порушена, а данашњу припрату, подигао је даскал (учитељ) Стефан 1721. године. Манастир је био опасан снажним зидом који је био ојачан кулама, од кога су данас остале само рушевине.

Када говоримо о Живопису, овде се јавља први самостални стил српског сликарства средњег века. Живописаније је завршено 1387. године. На ктиторској композицији, северно од улаза у наос, представљени су са моделом цркве кнез Лазар и кнегиња Милица са својим синовима Стефаном и Вуком. Фреске је радило више сликара, претпоставља се да их је било тројица. За живопис је карактеристично то што су светитељи изузетно украшавани.На пример, свети ратници, који се налазе у најнижој зони, су чак претерано искићени, и у својим живописним оделима и орнаментисаним оклопима, личе на витезове из народних песама. Овај стил сликања се назива декоративни стил, и представља одлику новог стила Поморавља.

Након што је кнез Лазар погинуо, манастир Раваница постаје мета турских рушилачких напада, па је већ крајем 14. века први пут спаљен. Прву велику обнову Раваница је доживела у 18. веку, а другу средином 20.

Убрзо након погибије на Косову, Кнез Лазар проглашен је за свеца и његове мошти се 1392. године преносе у манастир. У Раваници су мошти Кнеза Лазара лежале све до 1690. године, када су монаси, бежећи од најезде непријатељске војске, побегли у Угарску и понели мошти са собом. Тек 1989. године његове мошти поново се враћају у Раваницу.

Године 1946. управу манастира Раваница преузима Игуманија Јефимија са 25 монахиња. Том приликом је после 6 векова Раваница по први пут постала женски манастир.

До овог манастира се данас стиже асфалтним путем из Ћуприје (12км), односно после одвајања од аутопута Београд-Ниш (на 149-ом километру од Београда, преко пољопривредног добра „Добричева“ (9.5км) и Сења (0.6км).

Извор фотографијa: Printscreen Facebook