Неки од разлога зашто да посадите свој хлад

Људи издишу угљен диоксид, дрвеће га упија. Природна веза која одржава свет.
Да нема дрвећа Земља би постала отровна за све.
Човек годишње удахне око 9,5 тона ваздуха, у коме кисеоник чини око 23 %, тј. око740 кг кисеоника. Да би се произвео кисеоник за једну особу потребно је око 7-8 стабала.
Четири стабла букве за сто година могу да обезбеде једном човеку кисеоник за осамдесет година живота.
Једно дрво четинара (бора, смрче, јеле…) површином својих листова кисеоником који произведе може да покрије и до 120 ари. Зато је свако дрво уствари део плућа наше планете.
Светске шуме апсорбују око 119 милијарди тона угљен-диоксида годишње, а атмосфери дају 86 милијарди тона кисеоника.
Дрвеће пречишћава земљиште. Дрвеће апсорбује штетне супстанце и понаша се као филтер, чинећи је погодном за раст других биљака.
Шумовитост у Србији износи 0,3 ха по становнику.
У Русији 11,11 ха по становнику, Норвешкој 6,93 ха, Финској 5,91 ха, Босни и Херцеговини и Хрватској по 1,38 ха
Москва има 96 паркова и 18 вртова, 4 ботаничка врта, 100 км² шума и 450 км² зелених површина.
51% површине Беча је под зеленилом. Највећи бечки парк има површину од 2400 хектара, а Пратер 600 хектара. Под виноградима у Бечу је 700 хектара земљишта.
Дрвеће спречава и зауставља ерозију.
Поплаве које су се догодиле 2014. године биле би далеко мање да је пошумљеност била већа. Многи наши градови би претрпели далеко мању штету.
Шуме су чинилац стабилности климатских елемената и појава и имају велики утицај и на стабилност свих екосистема.
У шумама Србије живи 80% нашег биодиверзитета.
Шуме играју битну улогу у пречишћавању ваздуха од прашине и честица које доспевају у атмосферу. Букова шума површине 1 ха може да прими 68 тона прашине и чађи, само једно стабло дивљег кестена може да задржи 80 кг аеросола и 120 кг прашине годишње. Четинарска шума од 1 ха за годину дана филтрира од 30 до 35 тона прашине, а лишћарска шума 50-76 тона.
За дезифенкцију једног мањег града довољан је 1 ха клеке која годишње емитује у атмосферу око 30 кг материја са бактерицидним дејством.
По једној студији објављеној у часопису „Урбано и еколошко планирање“, становници Лондона који живе у улици са дрворедом користе много мање антидепресива него они који су окружени зградама и другом инфраструктуром.
Дрвеће је извор среће! Доказано је да близина зелених површина позитивно делује на ублажавање стреса код градског становништва. Како тврде научници, у тренуцима туге, нерасположења и лоших мисли, највећу утеху може да пружи дрво, односно његова раскошна крошња.
Дрвеће чува наш новчаник штедећи енергију, лети за хлађење, зими за грејање. Улице са дрворедом су лети неколико степени хладније, а зими неколико степени топлије.