„Чување традиције и звукова завичаја – Јелена Никодијевић има 26 година и бави се певањем изворних песама“

У селу Забрега, живи млада и талентована Јелена Никодијевић, чије име се често повезује са изворним песмама и традиционалном културом. Са својих 26 година, Јелена је васпитач по струци, запослена у фабрици Фека у Ћуприји, док упоредо успева да да се бави певањем изворне музике и очувањем богате културне баштине.

Још од ране младости, била је посвећена извођењу традиционалних песама. Већ 15 година, она пева са својом певачком групом, истовремено наступајући као вокални солиста. Њени наступи су прожети дубоким емоцијама и снагом традиције коју носи у срцу.

На који начин си успела да очуваш аутентичност традиције не само у својој музици, већ и у свом изгледу приликом наступа?

Јелена: „Када наступам, често носим хаљине које сам наследила од своје баке, а она од своје. Те хаљине нису само одећа, већ су драгоцени симболи пренесени из генерације у генерацију. Оне су сведочанство о вековима музичке традиције, игре и песме које су обележавале важне тренутке у животима моје породице. Кроз ношњу, покушавам да оживим сећања на саборе, литије, свадбе и друге свечане прилике које су обогатиле живот у селу.“

Како си се први пут заинтересовала за извођење изворних песама?

Јелена: „Као што сам већ поменула, моја породица кроз генерације негује традицију извођења изворне музике. Неке песме су певале моје баке, а ја сам их слушала као мала. Тада се родила љубав према овој врсти музике.“

Можеш ли нам рећи нешто више о традиционалним песмама које изводиш и њиховом културном значају?

Јелена: „Ми углавном певамо песме које су из нашег краја. Имамо песму која је баш за наше село написана, коју смо певали на отварању сабора у Забреги. Те песме често имају дубоко укорењено значење за нашу заједницу и сведоче о нашој историји и култури.“

Радила си као васпитач у вртићу у Параћину, а последње две године си запослена у фабрици Фека у Ћуприји. Како успеваш да ускладиш пословне обавезе са наступима?

Јелена: Трудим се да ускладим пробе или наступе са послом. Углавном пробе организујемо пре или после посла, а викенд користимо за припрему и одржавање наступа. У почетку ми је пут падао мало теже али временом сам се навикла.

Јелена, можеш ли нам рећи више о твом раду са млађом децом унутар КУД-а и како преносиш вештине певања и љубав према изворним песмама?

Јелена: „Наравно. Рад са млађом децом у оквиру Културно-уметничког друштва је нешто што ме испуњава. Бити део њиховог одрастања и помагати им да заволе изворне песме је посебно искуство. Приликом часова, не само да учимо песме, већ им покушавам пренети душу и причу која стоји иза сваке стихове. Помажем им да разумеју значај и емотивну вредност традиционалних песама, што чини учење забавним и инспиришућим.“

Да ли имаш неки савет за остале младе који желе усклађивати свој посао са креативним интересовањима?

Јелена: „Свако треба да ради оно што воли. Младим особама које на свом послу не испољавају довољно своју креативност, саветујем да се бар кроз хоби баве нечим што заиста воле. Ја своје певање изворних песама не доживљавам као обавезу, већ као задовољство. Уживам док певам и док радим са децом, и то ме испуњава.“

Јелена нам је открила да њена страст према музици није усамљена у породици. „Ово су моје рођене сестре и сестричина, оне такође певају“, са осмехом каже. Њена млађа сестра је већ са 5 година освојила награду у емисији „Корени“, а и сестричина показује интересовање за традиционалне песме.

Које су предности живота на селу?

Јелена: „Предност села је свакако природа. Све више људи, чак и оних из градова, долази у село, барем викендом, да посети културне знаменитости и природне лепоте нашег краја – манастире, водопаде, рибњаке. То је прилика да се повежу са природом и очувају културно наслеђе.

Моја породица је такође дубоко ангажована у очувању традиције. Када дочекујемо групе планинара у природи, сви заједно се трудимо да им приредимо добродошлицу. Јавимо им када долазе и обично их сачекамо доле поред реке или горе поред водопада. Тамо им припремимо кафу, домаћи сок, колаче по старом рецепту моје баке, свеже убрано воће из нашег воћњака, кувани кукуруз, ракије и још много тога. Понекад, гости траже да заједно запевамо када чују да се бавим певањем, и то је тренутак када сви делимо радост музике.

Овај текст је подржан од стране Општине Параћин