Драгана Тошић – уметност као пут самоспознаје и трагања за смислом
Ликовна уметница и наставница из Параћина, Драгана Тошић, већ деценијама свој живот и рад повезује са уметношћу, коју доживљава много шире од самог стварања слика. За њу је уметност простор истраживања, унутрашњег трагања и начина да сопствена искуства преточи у универзалну поруку. Њена прича део је серијала „Параћин на платну: приче бојом и креативношћу“, посвећеног локалним ликовним уметницима и културном идентитету Параћина.
Драгана Тошић рођена је 16. фебруара 1971. године у Параћину. Завршила је Средњу уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу, а потом Факултет примењених уметности и дизајна у Београду, на смеру дизајн текстила. По завршетку студија радила је као креатор у фабрици штофова „Бранко Крсмановић“, а учествовала је и у пројекту ТЕРА при Центру за социјални рад, усмереном на обуку ткања и економско оснаживање жена из маргинализованих група.
Љубав према цртању јавила се још у детињству. Како каже, тада још није знала да ће уметност постати њен професионални пут, али је приликом избора средње школе одлучила да упише управо уметничку. Одрастање у Параћину није је, како истиче, посебно обликовало у уметничком смислу, већ је управо осећај тескобе и потреба за нечим новим усмерио ка уметничкој школи и једном другачијем свету.
Њен уметнички израз временом се мењао. Почела је колажима са реалистичким мотивима које је композиционо сводила ка апстракцији, потом се окренула природи као извору инспирације, док данас кроз своје радове истражује сопствени унутрашњи свет, доживљај природе и човека као њеног саставног дела. У раду користи различите технике – мање формате ради дрвеним бојицама и сувим пастелом, док веће слике најчешће израђује акрилом на платну.
„Сликање и уметност користим као алат за самоспознају, уз помоћ ког долазим до саме себе. Ако се то некоме свиђа, супер. Ако се не свиђа, опет супер“, каже Драгана, објашњавајући свој однос према стваралаштву.
Значајан део њеног уметничког пута обележила су и представљања ван Србије. Излагала је у Хрватској, Румунији, Сједињеним Америчким Државама и Северној Македонији, као и на бројним ликовним колонијама. Посебно издваја изложбу пастела одржану 2015. године у Музеју српско-америчког пријатељства у Чикагу, као и учешће на донаторској вечери у Њујорку наредне године.
После различитих животних искустава, њено стваралаштво добија нову димензију. Све више се окреће такозваним енергетским сликама, а истражује и фрактално цртање, које доживљава као начин истраживања унутрашњег стања и успостављања личног баланса. Међу радовима који за њу имају посебан значај издвајају се портрети Николе Тесле и патријарха Павла.
Поред сопственог стваралаштва, Драгана Тошић више од две деценије своје знање преноси најмлађима као наставница ликовне културе у Основној школи „Момчило Поповић Озрен“ у Параћину. Управо рад са децом данас јој је посебно важан, јер уметност види као начин да се очувају креативност, моторика и „аналогни“ начини размишљања у времену у којем технологија све више заузима простор у животима најмлађих.
Драгана се током живота бавила и музиком, певајући у градском хору при Културном центру, а сматра да су различите уметности међусобно повезане. У наредном периоду волела би да се поново посвети ткању, својој старој љубави. Њен однос према стваралаштву најбоље описује њена потреба да прати сопствену интуицију, енергију и „знакове поред пута“, настојећи да кроз уметност сачува оно што сматра најважнијим – душу.