Емина Младеновић – пут од фигурације до апстрактног израза
Ликовно стваралаштво Емине Младеновић представља спој сликарства и графичког дизајна, али и непрестану потрагу за сопственим изразом. Кроз различите технике, мотиве и форме, она истражује теме које су дубоко повезане са човеком, његовим унутрашњим светом, животном енергијом и потребом за преображајем. Њен рад се креће од фигурације ка апстрактном и симболичном изразу, а уметност за њу представља простор слободе, истине и личног преиспитивања.
Емина Младеновић рођена је 31. августа 1983. године у Ћуприји. Након завршене основне школе и Гимназије у Параћину, дипломирала је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на одсеку за графички дизајн. Управо је током школовања, уз подршку професора који су препознали њен таленат, усмерила своје интересовање ка примењеној уметности, док је сликарство наставило да буде важан део њеног стваралаштва.
Њена прича са уметношћу започела је још у детињству. Са седам и осам година цртала је женске фигуре које је проналазила у стриповима, покушавајући да их што верније прикаже. Око дванаесте године већ је донела одлуку да ће њен позив бити ликовни израз и сликарство. Касније је, паралелно са студијама графичког дизајна, наставила да слика на већим платнима, а прве прилике да своје радове представи и прода добила је у једној галерији у Крагујевцу.
На њен уметнички развој утицали су и детињство, животне околности, књижевност и филозофска литература. Како истиче, период одрастања обележен друштвеним кризама подстакао ју је на интроспекцију и трагање за смислом, што се касније одразило и на њен ликовни израз. Графички дизајн јој је, како каже, помогао да научи да оно што је окружује поједностави и прикаже у његовој суштини.
Данас користи различите начине изражавања – од уљаних и акрилних техника и графике, до дигиталних алата. Посебно место у њеном раду имају типоколаже и типоилустрације, у којима спаја цртеж, слова, знакове, површине и типографске елементе. Истовремено, у последње време се бави и израдом икона.
Инспирацију проналази и у књижевности, посебно у темама које се баве преиспитивањем сопственог живота и трагањем за дубљим смислом. Њен стваралачки процес најчешће почиње цртежом или скицом, коју потом преноси на платно или другу површину. За њу је немогуће стварати, а да у делу не остане део личног живота, искуства и емоција.
„Уметност је најсофистицираније саопштење истине постојања“, каже Емина, наглашавајући да такав израз захтева потпуну посвећеност ономе што се ради.
Међу радовима који за њу имају посебан значај издваја „Настајање“ из 2014. године, које види као најаву свог даљег сликарског израза, као и „Пут мача“ из 2019. године и његову другу варијанту насталу 2020. године. Кроз ове радове бави се темама постојања, човекове подвојености, променљивости, борбе и потребе за преображајем.
Иако ствара у Параћину, њен однос према локалној средини није без изазова. Она истиче да је посебно захтевно стварати у средини у којој сте одрасли и у којој су ваши корени, али управо због тога жели да остане ту. Посебно указује на потребу за већом медијском присутношћу ликовних уметника и приближавањем њиховог рада публици.
У наредном периоду жели да настави да развија радове апстрактне фигурације, посвећене теми основне животне енергије која нас прожима, обликује, раставља и поново ствара. Поред тога, наставља да развија типоколаже, комбинујући цртеж, слова и знакове, са жељом да кроз „Атеље ЕМ“ у Параћину представи и понуди нове радове.
