Марија Комарац – уметност као животни пут и начин изражавања
Уметност за Марију Комарац није само професија, већ потреба, позив и начин живота. Параћинска сликарка и муралисткиња свој уметнички пут градила је од најранијег детињства, преко ликовног образовања, до рада у којем спаја лична искуства, емоције и приче које преноси кроз слику.
Марија Комарац рођена је 21. септембра 1983. године у Параћину. Након завршене Средње музичке школе „Стеван Христић“ у Крушевцу, школовање је наставила на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду, где је дипломирала 2005. године у класи професора Мирка Тримчевића, на теми фигуре и портрети. Исте године уписала је Факултет примењених уметности у Београду, на смеру Зидно сликарство, који је завршила 2008. године у класи професора Синише Жикића. Од тада се активно бави сликарством.
Њена веза са уметношћу почела је много раније. Како сама каже, слика „од када зна за себе“, а прва сећања на стварање везује за шесту годину живота. Иако је као дете веровала да су уметници посебни људи, касније је схватила да је управо уметност њен животни пут.
На њен развој значајно су утицали породица и образовање. Истиче да је од најближих имала подршку и слободу да развија своје уметничке склоности. У свом раду најчешће слика портрете, користи различите технике, а посебно уље на платну. Као муралисткиња бави се осликавањем зидних површина, а део њеног актуелног стваралаштва чини и фрескописање цркава у околини.
Инспирацију проналази у сопственом животу, искуствима и емоцијама. Како каже, свака слика настаје из неког догађаја или осећања, а њен стваралачки процес почиње онда када слику у мислима види јасно до најситнијих детаља. „У мени – емоција ствара слике“, каже Марија.
За њу је уметност „све“ – потреба, позив и стил живота. Како истиче, у њеном животу никада није постојао „план Б“, јер се сваки пут враћа уметности.
Посебно место у њеном стваралаштву заузима изложба из 2021. године, када је представила серију од 23 слике „Љубав и истина“, посвећену улози и борби савремене жене у друштву. Серија је настала као лични уметнички осврт на тежак период њеног живота, а Марија је доживљава као своју „највећу истину испричану у јавности“.
Говорећи о Параћину, Марија истиче да локална средина има велики број младих и талентованих људи којима је потребна већа подршка за развој ликовне сцене. Управо афирмација локалних уметника један је од циљева пројекта „Параћин на платну: приче бојом и креативношћу“, који представља уметнике, установе, колоније и манифестације важне за параћинску ликовну сцену.
Параћин има богату ликовну традицију, бројне уметнике и установе које деценијама подржавају стваралаштво. Међу њима су Културни центар Параћин, Народна библиотека „Др Вићентије Ракић“, Сисевачка и Ђачка ликовна колонија.
Марија тренутно ради на припреми нове изложбе, а њен стваралачки рад прати и фрескописање цркава у околини.
Њена прича сведочи о томе да уметност може бити много више од професије – она може бити начин да се животна искуства претворе у боју, форму и причу, али и да лична искреност постане део културног идентитета једног града.
