Никад не знате када је последњи пут

Последњи пут када је дете затражило да га узмете у наручје, да се играте жмурке, да дођете по њега у школу, последњи пут када је замолио да спава у вашем кревету.

Никад не знате да је последњи пут. Зато покушајте да цените сваки тренутак са својим дететом као да се он никада више неће поновити у том сјају и лепоти какав је сад. И ма колико понекад напорно и тешко било носити, нунати, правити дворац од коцкица, тек кад ти тренуци ишчезну, знаћете колико су били драгоцени. Тек кад приметите да ваше дете само одлази у школу и враћа се, да не жели да га ви успавате или да се играте с њим, знаћете да је тај последњи пут већ прошао и да га више не можете вратити како бисте га пригрлили и заувек сачували у свом сећању. Само још једном да се увуче у ваш кревет, само још једном да видите тај осмех олакшања и радости кад угледа ваше лице на вратима вртића…

Зато, пригрлите сваки тренутак са својим дететом јер никад не знате када ће одрасти.

Аутор текста: Александар Цвјетић