Градови СрбијеНовостиСело

Србија прославља дан државности: На данашњи дан, али различитих година, десила су се два важна догађаја за нашу историју

Србија обележава Дан државности поводом сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав.


Први српски устанак подигнут 1804. године

Опис фотографије није доступан.


На збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Орашцу, на Сретење 1804. године, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Карађорђе. Он је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог конструисао и низ важних српских институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду
Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова. Први српски устанак захватио је најпре крајеве западно од Колубаре, Поморавље и Шумадију.
Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.


Сретењски устав донет 1835. године

Опис фотографије није доступан.


У Крагујевцу је 15. фебруара 1835. године донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Белгије и Француске, пише „РТС“. Димитрије Давидовић, српски национални радник и знаменити новинар ,урадио је текст устава, а Глигорије Возаровић био је први који је укоричио и повезао Сретењски устав.
Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Русије, Аустрије и Турске, због чега је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним. Али у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут већ поменуте Белгије и Француске.
Кнежевина и Краљевина Србија урадила је затим више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно измењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије још четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.
У међувремену, српски парламент прогласио је 9. фебруара промене Устава из области правосуђа које су грађани изгласали на референдуму одржаном 16. јануара 2022. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *