Свети Јован Крститељ – једна од најбројнијих слава у Србији

Свети Јован Крститељ, у народу познат као Јовањдан обележава се дан после Богојављења, као сећање на Крштење Исусово и улогу светитеља који је припремао народ за нову веру.

„Ја вас крстим водом, али онај што иде за мном јачи је од мене… Он ће вас крстити Духом Светим и огњем“, речи су светог Јована при крштењу народа у реци Јордан, где је људе позивао на покајање.

Свети Јован је у народу добио својеврсну биографију, па се отуда и различито назива: Јован Крститељ, Јован Претеча, Јован Главосек, Јован Свитњак, Јован Наруквичар, Јован Метлар, Јован Биљобер и још сијасет других имена.

Последњи пророк до Исуса, свети Јован се сматра заштитником затвореника, епилептичара, музичара, кројача, угоститеља, али и заштитником Малте, Јордана…

Поред тога што овог свеца славе као свог заштитника метлари и дрвосече, у народу се на данашњи дан посебно слави дан кумства и побратимства, два духовна сродства, две праве народне институције које су у народу изузетно поштоване.

Ове две значајне духовне вредности су оличене у Светом Јовану, куму божијем. У народу се сматра да је духовно сродство јаче од оног по крви и млеку, зато је свети Јован посебно поштован не само у обредима већ и у клетвама и заклетвама.

Од младости је био посвећен вери и као бранилац јавног морала супротстављао се разврату римског друштва који је у његово време достигао врхунац.

Свети Јован је јавно осудио и цара Ирода Антипу који је преотео жену свом брату Филипу.

Народни обичаји и веровања

Дани од Божића до Богојављења називају се некрштени дани, а дани од Богојављења, од којих је први Јовањдан, до Ускршњих поклада називају се крштени. Због тога је у народу остало веровање да се крштење и венчање могу обављати тек од данашњег дана надаље, од Дана кумства, побратимства и пријатељства, а не ваља се, каже народ то радити у некрштене дане.

За Јовањдан не постоје посебни обичаји осим, уз резање колача и освештања куће верника који славе овај дан, прање иконе. На овај дан су се иконе износиле из кућа, после јутрења, на реку, канал, бунар и умивале су се.

У неким местима обичај је да се на Јовањдан деца, млади побратиме, обичајно у најближем манастиру за време молитве и да се на овај дан позива у госте кум, стари породични или бира кума она породица која нема старо кумство.