Градови СрбијеНовости

Уз хармонику дочекује 100. ређендан

Животије Богојевић из Белице надомак Јагодине, познатији као Жоле хармоникаш, као да је срастао са хармоником.

Штавише, по диркама „далапе“ старе 56 година пребира као да му је тек двадесета. И, чим се лати инструмента, весела старина, још пуна живота, радо и запева, али му је, признаје, глас слабашнији од прстију…

Прву хармоничицу видео сам код неких Бугара који су овде правили циглу, те затражих од родитеља да ми је купе. И, док је мајка у башти сејала конопљу, ја сам стрпљиво вежбао. После сам почео да учим ноте код Живомира Јовановића Жоме из Јагодине, али сам брзо баталио, јер сам био одличан слухиста – каже Жоле

Од тада, научио је да интерпретира више од хиљаду народних песама, али и да одсвира двадесетак мађарских и румунских романси, те понеку италијанску канцону. „Радио“ је, вели, по кафанама, хотелима, на свадбама, саборима… а сада то чини за своју душу.

Живот ми је био и остао музика. Није могао да ме победи нико, од Ниша до Београда. Чак и у непознатим крајевима, „преузимао“ бих коло хармоникашима јер се публика одмах сјати око мене. Иначе, док нисам купио аутомобил, на свирку сам одлазио бициклом и пешице. Упртим хармонику од 13 килограма на леђа, па превалим и по 40-50 километара – сећа се Жоле

У Јагодини, тврди, нико нема хармонику попут његове, а нико нема ни диплому удружења професионалних музичара СР Србије „Мелос“. Добио ју је јер је у Београду, још 1973, полагао државни испит… Има и књижицу која му је омогућавала да ради по баровима

„Народна музика је изгубљена, а ово што се данас слуша је „декламација“. Свирао сам са Јаником Балажом и Јовицом Јовановићем из Србобрана, те са другим хармоникашима у Врбасу, Кули, Апатину, Сомбору, Сенти, Кањижи, на Палићу, у Бачкој Тополи, у аранђеловачком „Старом здању“… У Врбасу ме умало нису убили због једне девојке, а за један Ускрс сам госте забављао до иза поноћи и зарадио толико да бих сада могао да купим краву. Тада су други пут били наумили да ме ликвидирају, баш због пустог новца, али ме је спасао пиштољ од којег се, такође, нисам одвајао… Трећи пут ми је глава била у торби због љубоморе колега хармоникаша. Погодио сам свадбу за 12.000 динара, а они за 8.000, па су наговорили домаћина да нас потера по брдима, да музиком позивамо госте. И то издржах, али трећег дана злобници повадише мотке да нас бију, али нас је поново спасао мој пиштољ“ – закључује Жоле.

About The Author

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *