Василиса Ивановић – уметност која се рађа из детаља, природе и емоције
За Василису Ивановић уметност није само професија или начин изражавања, већ начин живота. Још од детињства одрастала је у уметничком окружењу, у очевом атељеу, где је кроз цртеж, боје и посматрање света око себе почела да развија осећај за детаље који ће касније постати важан део њеног уметничког израза. Данас се најчешће бави цртежом и мозаиком, кроз које истражује природу, њен микросвет, али и сакралне мотиве.
Василиса Ивановић, рођена 1981. године у Параћину, завршила је студије графичког дизајна на Факултету уметности у Крагујевцу, након што је претходно студирала економију. До сада је имала једну самосталну и више групних изложби у земљи и иностранству. Њени мозаици налазе се у сакралним објектима, а посебно место у њеном стваралаштву заузима рад на мозаицима за Хиландар.
Њени мотиви често су повезани са природом и њеним микросветом. Ситни детаљи, инсекти, облици и линије које посматра у свакодневном животу постају инспирација за радове у цртежу, мозаику и на платну. У сакралним мозаицима проналази другачију врсту израза – стварање које за њу има карактер молитве и унутрашњег мира.
Њен стваралачки процес траје непрекидно. Идеје настају и развијају се током свакодневних активности, путовања, читања, писања и посматрања света. Како каже, уметност често настаје из осећаја, а њена дела представљају одраз живота, мисли, маште и онога што жели да изгради и створи.
Један од најзначајнијих тренутака у њеном раду био је када је њен први мозаик уграђен на Хиландару. То искуство за њу има посебно духовно и емотивно значење и представља један од тренутака који су потврдили колико је уметност дубоко повезана са њеним животом.
Иако ствара у Параћину, Василиса свој родни град не доживљава као ограничење, већ као простор у којем проналази мир, инспирацију и време за стварање. Управо у Параћину има свој атеље и могућност да свакодневни живот и уметност буду нераскидиво повезани.
Тренутно ради на новом мозаику за манастир Свете Петке у Извору, као и на мањим мозаицима за Хиландар. Посебно место међу њеним будућим плановима заузима прва књига „Хербаријум осмеха и суза“, која кроз приче о једној уметничкој породици говори о односима међу људима, вери, љубави, природи и лепоти свакодневног живота. У припреми су и приче за другу књигу, као и роман.
