Жарко Станковић – када писана реч постане уметничко дело
Уметност се може изражавати на различите начине, а за Жарка Станковића, графичког дизајнера и калиграфа из Параћина, посебно место заузима лепота писане речи. Кроз калиграфију, инспирисан поезијом и стваралаштвом српских песника, пронашао је сопствени уметнички израз, повезујући ликовну уметност, књижевност и традицију.
Жарко Станковић рођен је 1967. године. Љубав према сликарству јавила се још током основне школе, када га је професор Живота Бајкић увео у свет уметности и подстакао његово интересовање за ликовно стваралаштво. Образовање је наставио на Факултету примењених уметности у Приштини и Београду, где је дипломирао на одсеку за графички дизајн.
Након завршетка студија, професионални пут водио га је кроз различите области културе и образовања. Радио је у Завичајном музеју у Параћину, као професор ликовне културе у средњој школи, кратко и на Телевизији Параћин, а данас је запослен у Културном центру Параћин.
Иако је његов посао у Културном центру превасходно везан за организацију изложби и представљање стваралаштва других уметника, Станковић је временом развио и сопствени уметнички правац – калиграфију.
Његови радови инспирисани су, пре свега, поезијом и стиховима песника попут Бранка Миљковића, Оскара Давича, Душана Васиљева и других значајних аутора српске књижевности. Кроз спој слова, линија и уметничког израза, писана реч добија нову димензију, постајући више од средства комуникације – постаје ликовно дело.
Током година учествовао је на бројним групним изложбама, ликовним симпозијумима и културним манифестацијама у земљи и иностранству. Своје радове представљао је на Данима српске културе у Москви, Паризу, Вилњусу, Будимпешти и Темишвару, као и у Младеновцу, Крагујевцу, Јагодини и Параћину.
Посебно место у његовом професионалном ангажовању заузима Сисевачка ликовна колонија, чији је један од организатора. Ова манифестација, која траје дуже од пола века, представља значајно место окупљања уметника и неговања ликовног стваралаштва. Станковић је ангажован и као члан жирија такмичења у лепом писању, које организује Расински округ у Коморану.
За допринос култури добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије, као и Плакете општине Параћин.
Последњих година његово стваралаштво обухвата и осликавање црквених храмова и израду мозаика. Један од значајнијих недавних пројеката на којима је радио јесте велика монографија посвећена Животи Бајкићу, професору који је још у његовим школским данима препознао и подстакао љубав према уметности.
Говорећи о културном животу Параћина, Станковић истиче да град има велики број уметника различитих уметничких приступа, али и значајне изложбене просторе. Посебно наглашава континуитет изложбеног програма Културног центра Параћин, који током последњих 26 година није остао без изложбене поставке.
Како истиче, уметници који долазе са стране често похваљују галеријски простор и радо се враћају како би представили своје радове. Управо такав континуитет и интересовање стваралаца сведоче о значају који изложбени простор има за локалну културну сцену.
За њега је једна од најлепших страна уметничког позива управо упознавање колега, њиховог рада и различитих приступа стваралаштву. Размена мишљења и искустава, како наглашава, обогаћује и лични рад и поглед на уметност.
Тренутно са колегама ради на осликавању два црквена храма, док у наредном периоду планира да приреди књигу најлепших српских песама, ручно исписаних калиграфским писмом. То је још један начин да споји две своје велике љубави – уметност и поезију – и да лепоту писане речи сачува у посебној форми.
Његов уметнички пут показује да стваралаштво не мора бити ограничено једном техником или формом. Од графичког дизајна и калиграфије, преко мозаика и осликавања храмова, до рада на очувању културног живота града, Жарко Станковић својим ангажовањем доприноси богатству параћинске уметничке сцене.
Пројекат помаже Општина Параћин, по Конкурсу за суфинансирање пројеката у области јавног информисања за 2026. годину.