ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ПАРАЋИНА И ЋУПРИЈЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ: Полагањем венаца и цвећа одата почаст палим борцима

ПОЛАГАЊЕМ венаца и цвећа на споменике палим борцима у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918 године, обележене су 104 године од ослобођења Параћина и Ћуприје у Првом светском рату.

У Параћину, венце на Споменик мајору Марку Павловићу и његовом храбрим изгинулим саборцима, данас су у порти Цркве Свете Тројице положиле делегације општине Параћин, Полицијске станице и Ватрогасне јединице, Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, Удружења „Ратни ветерани“, СУБНОР-а и „Кола српских сестара“.

У Ћуприји, венце су положили председник Општине Ћуприја Јовица Антић, делегација Војске Србије и представници ћупријског СУБНОР-а.

У Параћину дан сећања на ослобођење протекао је тако што је свештенство Цркве приредило молитву за српске јунаке. У програму су учествовали Црквени хор „Свети Георгије“, као и ученици основних школа „Стеван Јаковљевић“ и „Радоје Домановић“, који су у великом броју присуствовали свечаности.

О историјском датуму изузетно важном за Параћин говорио је историчар Завичајног музеја Марко Пекић. Иначе, како је забележио у својој књижици „Катастрофа Параћина“, издатој 1920. године, тадашњи штампар и угледни грађанин Коста Хаџи Видојковић, борбе за ослобођење Параћина трајале су три дана.

Историчар Стефан Стаменковић, директор Установе културе „Ћуприја“, подсетио је да је Србија, сразмерно броју становника, у Великом рату поднела највеће жртве, а да је само ослобађање Ћуприје изведено брзо и без великог отпора непријатеља.

У раним јутарњим часовима 25. октобра 1918. године, на јужном крају вароши, појавила се претходница Моравске дивизије Прве српске армије. Њом је командовао помоћни потпуковник Пешић, који је на располагању имао један батаљон и једну пољску батерију са свега четири топа. Једини отпор непријатељска војска је пружила на јужном ободу вароши, код Пољопривредне школе и Фабрике шећера. Када је непријатељ савладаван, претходница потпуковника Пешића ушла је у Ћуприју у подне и за мање од сат времена изашла на северну страну, до Мораве, чиме је Ћуприја коначно, после скоро три године, дочекала слободу – истакао је Стаменковић.

Он је додао како је у Ћуприји и ближој околини, према наводима Арчибалда Рајса, током целокупног трајања рата убијено око 200 људи, али да је број страдалих војника са територије ћупријске општине далеко већиНеки су кости оставили на Церу, неки на Колубари и Дрини, Кајмакчалану и Битољу, многи у албанским гудурама и на Крфу, а неки на повратку кући- рекао је још Стефан Стаменковић.

Имена 216 ћупријских палих ратника која се налазе на споменику палим ратницима у Великом рату, подсећају на обавезу да њихова бесмртна дела славимо и никада их не заборавимо – поручио је Стаменковић.