За све љубитеље висине и адреналина – Аероклуб Ћуприја окупља љубитеље ,,змајева“

Дивна вест за све љубитеље висине и адреналина. Аероклуб Ћуприја постији већ једну деценију, а поседује ултра лаке летелице са којима можете имати фантастични доживљај вожње.

Човек је одувек завидио птицама – каже нам пилот инструктор и председник Аероклуба Ћуприја Горан Стојковић, док нас уводи у причу о томе како је пре једне деценије одлучио да оснује јединствени аероклуб у овом делу Србије.

„Све је почело када је Горан, и сам пасиониран жељом да „свет погледа са висине“, хтео да љубав према летењу несебично подели са другима. Прво помињање ароклуба у Ћуприји датира из 1929. године када је група локалних трговаца и власника фирми основала аероклуб „Наша крила“. Тада је имао 36 чланова, и интересантно је, за то време, једну чланицу. У послератном периоду клуб је стагнирао, па је постао на крају пољопривредно добро са својом пољопривредном пистом која је служила опрашивање и заштиту биљака. Моје интересовање је ишло у том правцу, када су се створиле могућности, да обновимо рад аероклуба под новим, данашњим именом, аероклуб Ћуприја 2012. године, на стогодишњицу српске авијације“ – објашњава Горан Стојковић

Додаје да :

„У нашем клубу имамо четири моторна змаја и авион СИЛА домаће производње, који се прави у Краљеву и Јагодни. На то смо веома поносни и задовољни смо корисници. Што се тиче моторних змајева, то је оно што је омладини најинтерсантније, јер је слобода летења у отвореном кокпиту, као кад бисте се возили мотором, само у три димензије. У ових 10 година смо шест пута били државни прваци у ултра лаком летењу, пре свега авионима и моторним змајевима. Од 2018. организујемо тзв. „опен флyинг“, то је сусрет свих пилота ултра лаке авијације који су наши гости тог дана и отворено је за грађане, како би видели чиме се бавимо и како то изгледа“ – објашњава нам Горан

Предности ове врсте авијације је тај лични доживљај на висини, оно је што носи највећу вредност.Обично људи имају представу да је све то скупо и недоступно. Уствари, ми овде летимо са летелицама које су прилично повољне. Наше свакодневне активности су углавном везане за послеподне, у смирај дана кад је најлепше за летење и када се у висни може видети другачијим очима.

Када се једном уђе у овај свет, у њега ћете се заљубити јер ће једноставно такац доживљај остати у вама заувек и увек ћете желети да га поновоте. Управо и један од цљева аероклуба да једну заборављену дисциплину приближе људима на другачији начин. Да сам хтео сам овим да се бавим само за себе, вероватно бих остао на једној летелици и испунио неке животне снове. Формирањем овог клуба циљ ми је био да људима који не живе у Београду, а жељни су тога, да им се покаже и да ширимо неку ваздухопловну традицију која је дуго била укорењена у раду клубова који су били формирани од стране државе, да на овај начин радимо ту промоцију, али појачамо туристичку понуду овог краја. Мислим да је један посебан вид промоције када вам дође пар летелица из Немачке, Француске, Грчке, сврате овде, виде, лете у нашем крају. Зар није дивно имати овако нешто баш у нашем крају!

КАКО ДА ЛЕТИТЕ СА НАМА

„Члан можете постати веома једноставно. У принципу, довољно је само да искажете жељу. Често људи, кад постану чланови, мисле да је у питању само летење. Рад ароклуба подразумева низ активности око одржавања самих летелица које су веома озбиљне. Акценат овог клуба је управо на безбедности. Све наше летелице имају балистички падобран који служи, у случају неког већег лома, да спусти комплетну летелицу са посадом. Осим добре воље, немамо неку чланарину, довољно је доћи, интересовати се. Нажалост, интересовање омладине је мало мање. Искрено, очекивао сам много више за ових 10 година. Сва ова техничка култура, мобилни телефони и остало су оставили траг и на овај вид спорта. Битно је имати војничку дисциплину, будући да је реч о великој одговорности према себи и другима. Пилот најпре мора да буде свестан шта ради. Људима је дато да ходају земљом, а летење је категорија која зато захтева велику пажњу и обученост тј. свесност да се лети. Морамо испоштовати неке стандарде који се тичу летења како би све то било безбедно, како за самог пилота, тако и за путника и за комплетну летелицу“ – наводи Горан.

ПОГЛЕД ИЗ ВАЗДУХА ЈЕ ДРУГАЧИЈИ

Србија из ваздуха је сасвим другачија него са земље. Нисмо свесни колико смо богата земља када се виде та непрегледна поља и непрегледне ширине, које се могу само видети из авиона. Зато људи и завиде птицама. Та перспектива отвара сасвим друге погледе на целу ситуацију и ово подручје над којим летимо – додаје Горан.

Горану је овај „хоби“ оплеменио живот из корена. Летење као категодија ваздухопловног спорта је једна од најлепших. Отварају се неке нове песрпективе. У животу човек има неке своје скривне жеље које не може да испуни. Ово је један леп вентил да каналишемо сву ову ситуацију, стрес, али поврх свега и дружење са другим пилотима оплемењује и шири видике.